Uvod
Reč crkva izaziva spektar različitih reakcija. U mnogim slučajevima reakcije su veoma negativne, danas verovatno više nego ikada ranije. Iako su glasine mnogo puta preuveličane ili čak i lažne, one nažalost, ne kruže uvek bez razloga. Posmatrajući praksu mnogih crkvenih institucija kroz istoriju, nemoguće je ne zapitati se da li je stvarno to ona Crkva[1] koju Biblija opisuje i naziva tim imenom? Stravične stvari u koje su umešane različite crkvene institucije događale su se vekovima, a događaju se i danas. Važno je napomenuti da ono što su te institucije nekada radile u ime Božije, a rade i danas, nema nikakve veze sa onim što Bog želi da radi kroz svoju Crkvu. Nemoguće je, poistovetiti Boga sa crkvom i svim onim što crkva radi, naročito ne sa onom crkvom koja je institucionalizovala Boga. Crkva nije institucija, a još manje zgrada. Crkva je hram živog Boga, zajednica nanovorođenih ljudi koji imaju zajedništvo sa Isusom Hristom i jedni sa drugima. Crkva je manifestacija Božijeg života i Božijeg načina ophođenja sa svetom ili bi trebalo da to bude u tolikoj meri da svet, gledajući na njen život, može pronaći dovoljno povoda za veru u Stvoritelja.
Negativni stav prema Crkvi tokom istorije nisu stvarali samo stavovi ateista, već često i stavovi vernika. Da situacija bude još teža, u mnogim slučajevima radilo se o osobama koje su iskreno ljubile svog Spasitelja Isusa Hrista, ali im reč crkva nije budila pozitivna osećanja. Postoje i drugi razlozi negativnog stava prema Crkvi pored nedostojne prakse crkvenih institucija.
Najveći razlog borbe protiv Hristove Crkve leži, pre svega, u konfliktu između božanskog i ljudskog. Ljudsko nije samo po sebi neutralno. Ljudsko biće koliko god mislilo da je svoj gospodar, pod božanskim je uticajem ili onim njemu suprotnim. Isus je rekao da onaj koji nije sa njim, protiv njega je (Matej 12:30).
Često, razlog negativnog stava je nerazumevanje prave prirode i svrhe koju je Bog namenio Crkvi. Ponašanje pojedinca prema Crkvi umnogome je oblikovano razumevanjem njene prirode. Stav pojedinca prema crkvi u velikoj meri zavisi od toga kako duhovna sredina, u kojoj se on nalazi, definiše Crkvu. Svakako, to nije jedini faktor koji utiče na formiranje stava pojedinaca prema Crkvi, jer svaki vernik ima mogućnost i odgovornost, da kroz Božiju reč, stvori pravu sliku o onome što Crkva predstavlja. Ako pojedinac ispravno razume Božiju definiciju Crkve, njenu poziciju pred Bogom kao i svrhu koju joj je Bog namenio u svetu, onda se njegov stav sigurno neće razlikovati od stava njenog Tvorca. Crkva nije ljudska ideja, već zamisao rođena u Božijem srcu!
U Svetom pismu Crkva se opisuje različitim terminima i slikama. Osim hrama, Crkva je vinograd, armija, Božiji narod, Hristovo telo, grad na gori... Jedan od najlepših naziva za Crkvu, ujedno i najvažniji, jeste da je Crkva Nevesta Božijeg Sina Isusa Hrista. Iskreni prijatelji Ženika raduju se sa njim zbog njegove neveste. Ako se prvi komentari njegovih prijatelja odnose na njene mane, to mu sigurno neće prijati, a neće doprineti ni njegovoj radosti. Tako je i sa Isusovom Nevestom - koliko god da je bila i jeste nesavršena i koliko god ta nesavršenost potraje, pravi prijatelji Ženika Isusa, uvek će je voleti i verovati u njenu slavnu budućnost. To će im ujedno biti povod za iskreno angažovanje oko njenog napretka i usavršavanja. "Udariti Nevestu kritikom" sigurno neće doprineti njenoj lepoti. Crkva Isusa Hrista, globalno je gledajući, još uvek je daleko od ideala koji Biblija opisuje. Kao prvo nije verna svom Ženiku u onoj meri u kojoj je on veran njoj. Uprkos tome, Isus nije prestao i neće prestati da je voli i da i dalje daje sebe za nju, kako bi je na dan venčanja uzeo sebi čistu, svetu i bez mane (Efescima 5:27).
Ovakav stav nije neka vrsta nerealnog pozitivizma koji zatvara oči nad manama i objektivnim potrebama za promenama u današnjoj Crkvi. Mnogo toga u crkvama nije kako treba. Čitajući Božiju reč neizbežno je primetiti da su proroci upotrebljavali jezik koji je umeo da bude vrlo oštar u pogledu duhovnog stanja Božijeg naroda. Ipak, vrlo je važno videti čemu je taj oštri jezik bio upućen i razumeti da pravi proroci nikada ne "ubijaju život" koliko god oštro opominjali i ispravljali nedolično ponašanje Crkve. Poslednja Božija reč njegovom narodu, njegovoj Nevesti, uvek je bila i biće utešna i puna nade, a ne osuđujuća i beznadežna.
Kada razumemo definiciju Crkve prema Božijoj reči, nećemo moći da je ne volimo ljubavlju kojom je njen Ženik voli, i da se za nju ne žrtvujemo isto onako kako on to čini: "kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti..." (Efescima 5:25-26) Da će on u tome uspeti svedoči i činjenica da Biblija govori o dolazećoj nebeskoj svadbi između Isusa i njegove Neveste - Crkve! (Otkrivenje 19:6-8)
Želja i molitva mog srca je da ova knjiga bude na ohrabrenje i poticaj svakom iskrenom hrišćaninu. U danima kada svet tone u sve veću tamu i beznadežnost, Bog želi da upotpuni rad u svojoj Crkvi i postavi je da bude ono što i jeste njena svrha - svetlost svetu! Ja verujem onome što je Isus rekao u svojoj Reči - da će on sagraditi svoju Crkvu i da je vrata pakla neće nadvladati (Matej 16:18). Svrha Božijeg rada je priprema Crkve za dan kada će biti najlepša Nevesta njegovom Sinu. Celokupna istorija Crkve je proces pripremanja za nebesku svadbu, proces koji se sve više bliži svojoj završnoj fazi.
