Vera koja spasava
"Jer se srcem veruje za pravdu,
a ustima se priznaje za spasenje." (Rim. 10,10)
Želim vam govoriti o veri, o veri koja spasava; jer postoji i vera koja ne spasava i ona je ta koja je mnogo popularnija.
Mi propovednici ne moramo se danas baviti očitim neverstvom. Da ste sa mnom bili na ratištu, u moru krvi, usred bombi i granata, u paklu napada gasom, ne biste uopšte naišli na neverstvo. Tamo ono ne postoji. Hodajući među ljudima, bez obzira je li u Americi ili u mojoj vlastitoj zemlji, u Australiji, u Južnoj Americi ili u bilo kojem drugom delu civiliziranog sveta, pronašao sam da su dani izraženog skepticizma i nevere u velikom delu nestali. Ravnodušnost? Da, bilo koja njegova količina, ali ne i nevera. Nevera u religiju i u religijske stvari kakve već jesu da, ali ne u Boga niti u Isusa Hrista. Ne u stvarnu stvar! Nevera u jadne karikature koje mnogi nominalni hrišćani predstavljaju u svojim životima, ali ne u stvarnu, izvornu sličnost sa Isusom Hristom, koja treba da obeležava jednog učenika Gospodnjeg.
Kažem, neverstvo je retko. U svetu postoji verovanje, ali kakvo verovanje? Verovanje u koga, u šta? Je li to izvorna, biblijska vera, vera koja preporađa ili je to lažna, beživotna, krivotvorena vera? Želim da sada ovde odlučite koju ćete veru imati, jer priroda vašeg verovanja sve će učiniti drukčijim u vašem odnosu prema Bogu i prema večnosti. Poslušajte šta Isus kaže o toj stvari, Isus koji je istina. "Ko veruje u Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sinu, neće videti života, već gnev Božji ostaje na njemu."
Odgovornost verovanja stavljena je na nas, na vas i na mene. Ako je to istina, najbolje da i vi i ja otkrijemo kakvu to veru imamo. Ako spasenje zavisi o individualnoj, ličnoj veri, o razumskoj veri u Isusa Hrista, krajnje je vreme da otkrijemo gde i kako stojimo u toj stvari i kako verujemo.
Ponovno kažem da postoji vera koja spasava, ali postoji i vera koja osuđuje. Koju vi imate? Pokaži mi svoju veru; pokaži mi svoja dela. Vera bez dela mrtva je. Kad je nešto mrtvo, zakopamo to, jer će se početi raspadati i zaudarati. Vera bez dela mrtva je. Kažete da imate veru, ali onda mi pokažite i svoja dela."Prepoznat ćete ih po njihovim rodovima." Pokazaću vam je li vaša vera prava ili lažna, da li je biblijska ili ne. Živa vera koja spasava uvek donosi određeni rod. U tom smislu ona nikada ne izneveri. U tome leži lakmus test za vašu i moju veru.
Dođem li do vas i pitam vas: "Jesi li vernik?" bez sumnje odgovorili biste: "Svakako da sam vernik. Šta misliš, ko sam, paganin?" Ali kad izjavljujete da ste vernik, a pokazujete da je vaš život sve samo ne život rodan delima vernika, ne vidite li da se osuđujete svojim vlastitim ustima? Ne vidite li da bi bilo bolje da uopšte ne verujete, nego da kažete da verujete u Hrista, a nastavljate živeti životom kakvim živite, kojega Hristos sigurno ne bi odobrio. Ne vidite li da bi za vas bilo bolje da ste se rodili u nekoj paganskoj zemlji, nego da ste se rodili ovde, a onda živeli poput Hotentota ili pigmejaca u mračnoj Africi. Ne vidite li koliko je pogrešno ispovedati da ste vernik u Boga, a ponašati se prema Njemu kao da ne postoji, uopšte se ne brinući za svoje odlaske i dolaske, dela ili nedela, za svoj život danas i za svoj život u večnosti? Ne vidite li koliko ste besmisleni vernik?
Neki sam dan jednoga čoveka pitao: "Jesi li spasen?" "Spasen", rekao je, "šta misliš?" Pitao sam: "Jesi li hrišćanin?" Rekao je: "Šta misliš?" Pitao sam: "Imaš li dušu?" Odgovorio je: "Svakako da imam dušu!" Zatim sam ga pitao: "Je li tvoja duša spašena?" Odgovorio je: "Ne znam." Zatim sam rekao: "Zar ne vidiš koliko si pun suprotnosti i nedoslednosti? Imaš dušu, kažeš, a ipak te ne uznemiruje to što ne znaš je li ti duša u ispravnom odnosu sa Bogom."
Svet je pun takvih vernika. Ljudi i žene kažu: "Verujem u Boga; verujem u Isusa; verujem u Bibliju!" Šta to sve znači? To je sva vera koju imaju kad u nedelju idu u crkvu; to je intelektualna vera. Oni veruju u Isusa kao što veruju u kraljicu Engleske, u Henryja VIII. ili u Abrahama Lincolna, a možda ni toliko. Neki od tih ljudi tapšali bi Abrahamu Lincolnu, ali ne Isusu Hristu. Sama razumska vera nikoga neće spasiti. To je lažna, nedelotvorna vera, gora od beskorisne. Samo razumsko uverenje o tim stvarima neće vas spasiti.
Vera koja vas ne osvedočava o grehu i ne vodi do pokajanja i promene života nije vera Novoga zaveta. Vera koja ne menja vaše srce, vaš apetit i vaše želje nije vera koja spasava. Svet je pun intelektualnog verovanja koje ne donosi rod, čija su dela mrtva. Ne postoji pijanica u vašem gradu koji ne veruje da je bolje biti trezan. Pitate li takvoga veruje li u trezvenost, odgovoriće vam: "Svakako da verujem", ali će se napiti čim dođe do rakije. To nije vera koja spasava. To je puka razumska vera. Pođite do ljudi u zatvoru i otkrijte zašto su tamo pitajući ih šta misle, je li bolje biti pošten ispravan i poštovati zakon. Poznat vam je odgovor koji bi ste dobili. Svakako, oni veruju da je bolje biti pošten, ali njihova vera nije poštena, jer da jeste, onda oni ne bi bili tamo.
Kažete: "Verujem u Boga; verujem u Isusa; verujem u Sud Božji; znam da ću umreti!" Ali takva vera ne menja vaš život! To je vera koja će vas osuditi. To je paralizirajuća vera, lažna vera, nedelotvorna vera. Ta je vera pomoćnik paklu. Đavolu nije važno koliko mnogo ili koliko malo verujete, dokle god ne prestanete činiti njegovu volju i njegova dela, dokle god ne prestanete lagati, krasti, varati, proklinjati; dokle god ste neljubazni, gnjevni, nečisti. Đavolu nije važno šta verujete dokle god ste na starom, pokvarenom putu. Vera, živa vera, znači nešto više od intelektualnog odobravanja. Nije važno koliko znate o Zemlji, već se računa ono što činite dok ste na njoj. Um vam može biti pun biblijskih istina, a srce duboko u nepravednosti. Glava vam može biti puna svetla, a duša pokrivena gustim mrakom, jer svetlo nije vam dalo život. Možete pevati Verujem do Sudnjega dana, ali nikada nećete upoznati Isusa bez vere koja je prava i stvarna, vere koja spasava.
Jedne sam večeri propovedao u jednom velikom gradu na Zapadu. Na završetku bogosluženja, jedan dragi stari propovednik došao je u predsoblje gde sam sam sedeo. Videlo se da je ovaj sveti sedi brat preživeo svoje i da čeka svoga Gospoda. Ušao je u prostoriju, došao pravo do mene i stavio mi ruku na glavu. Mislio sam da će me blagosloviti te sam ostao nepomičan zatvorenih očiju čekajući blagoslov proroka. Mislio sam da će me blagosloviti ili da će moliti za mene, ali umesto toga, počeo je dodirivati moju glavu.
Postao sam radoznao te sam rekao: "Bavite li se vi proučavanjem čovečjeg uma ili o čemu se radi?" Odgovorio je: "Pokušavam otkriti tajnu tvoga uspeha." Rekao sam: "Dodirujete me previsoko. Spustite se niže (pokazujući na svoje srce). Tajna nije u glavi. Ona je u srcu." Ljudi i žene, ne ono što vaša glava odobrava, već ono što vaše srce čini da sredite svoje spasenje. Možete biti kršteni, a ipak grešnik. Možete znati čitavo Veroispovedanje, a ipak nemati ništa od iskustva spasavajuće milosti Božje. Kao svoje nasleđe možete imati pobožnu tradiciju i slaviti slave, a ipak biti grešnik daleko od Boga. Možete biti krizmani kod oltara, a ipak biti stranac u porodici otkupljenih i izbavljenih krvlju Hristovom. "Jer, kažem vam, ne bude li vaša pravednost veća od pravednosti književnika i farizeja, sigurno nećete ući u carstvo nebesko."
Ne želim da grešite u vezi vere o kojoj govorim. To je vera koja dopire do samih korena vašega tajnog bića i čisti skrivene izvore vašeg postojanja. Ona odlazi na stara i ustajala mesta vaše prošlosti i čisti tamo sve, jer se Boga tiče i ono što je prošlo. Ona ne ostavlja ništa skriveno, ništa prekriveno, ništa nedotaknuto. Vera o kojoj govorim tako je stvarna, delotvorna i trijumfalna, tako blagoslovljena i tako lepa da stavlja dušu u ispravan odnos sa Bogom. Nema mira bez takve vere. Ne možete imati mir ako se ne pozabavite prošlošću. Sve što vam govori o krivnji i osudi mora se ukloniti. Vera o kakvoj govorim odlazi do korena stvari; ona se tamo bavi onim što je krivo (pogrešno) i to ispravlja.
Đavo veruje više od nekih takozvanih hrišćana. Đavo veruje i drhti. On ima više vere od nekih članova crkve. Đavao ne sumnja u božanstvo Isusa Hrista. Đavo je jednog dana video Isusa kako dolazi te je rekao: "Znam ko si: Svetac Božji!" Đavo veruje, ali nije obraćen, jer njegova vera nije, vera obraćenja. Kakva je onda to vera obraćenja? To je vera koja vas prisiljava da bez obzira na ismejavanje i izrugivanje činite sve da biste upoznali i sledili Isusa za koga znate da je vaš Život večni.
Pavle kaže: "Da bi Njega upoznao, sve smatram blatom (doslovno: nečist)! Pogazio sam, odbacio i ostavio iza sebe svaku prepreku da bi mogao upoznati Njega i silu Njegova uskrsnuća te imati zajedništvo sa Njegovim trpljenjem." Moj brate i moja sestro, to je ono šta vam je potrebno. Morate imati takvu veru, veru srca.
Takva vera u sebi ima element predanja. Ona znači osloniti se svom svojom težinom na Isusa. Ona znači staviti sve na Jagnjetovu krv pomirenja. Ona znači staviti sve na Reč vernoga Boga. Ona znači rizikovati mnogo, ali steći mnogo više. Duša koja toliko rizikuje, nikada neće pasti. "Ti si spasio dušu moju iz jame uništenja (smrti)", kaže Isaija. Dovesti dušu odande, znači nešto! Kakva je vaša vera? Je li vas spasila? Moja jeste! Moja me spasila! Jednom sam bio slep, ali sada vidim.
Rekao sam jednom čoveku koji me došao videti: "Jesi li hrišćanin?" "Mislim da da", odgovorio je. "Jesi li večerao?" pitao sam zatim. "Da!" odmah je odgovorio. "Ako si se obratio onda si sigurni u to kao i u ono drugo", rekao sam. "Čovek ne može proći kroz bolove novoga rođenja, a da to ne zna." Blagoslovljen neka je Bog! Ne postoji sumnja u novo rođenje niti neizvesnost o njemu. Gde je vaša vera? Gde su vaša dela da nemate radosti koju sigurnost donosi? Ako vas članstvo crkve, vaša prisutnost kod stola Gospodnjeg i vaše zajedništvo sa svetima nije uverilo da ste dete Božje, koja korist od svega toga? Ostavite ih dok ne upoznate radost novoga rođenja. Ne tražim da ostavite sigurnost za nesigurnost. Ja tražim da ostavite svoju nesigurnost za veliku sigurnost. Želim da imate veru koja spasava, koja vas dovodi Hristu u zagrljaj.
Ako želite takvu veru, morate ispuniti uslove Božje. Tu je jedna nepromenljiva reč Božja: "Ko god prizove ime Gospodnje, biće spašen!" To znači, i vi; to znači, sada! Ispunite uslove! Predajte se! Izbacite nečiste stvari! Odvojte se od greha koji kvari vaš život i zadržava vas od Isusa.
Jednom sam pružio ruku da se rukujem sa nekim malim dečakom koji mi je pružio zatvorenu šaku. Nije mogao otvoriti šaku, jer je u njoj držao četiri mala klikera. Nije se mogao rukovati sa mnom zbog svoje igračke. Brate moj, sestro moja, ovde i sada pružena vam je jedna ruka! Crvena je od krvi; na sebi ima ožiljak od klina. Godinama je ispružena prema vama, no nikada je niste mogli prihvatiti zbog svojih igračaka. Ono je dete imalo klikere, a šta vi imate? U ime Hristovo, preklinjem vas da sve pustite i da uhvatite Hristovu ispruženu ruku. Ona će vas podići iz jame grobne, iz blata greha, iz pakla, i staviti vam noge na stenu potpunog spasenja. Ona će vas spasiti! Ništa drugo ne može vas spasiti! Danas je vaša velika prilika. Neka vam Bog da takvu veru koja spasava i dopusti vam da je dohvatite.
