Konačan izbor
"A kad Pavle govoraše o pravdi i čistoti i o sudu koji će biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te." (Dela 24,25)
Ovo je divna slika. Voleo bih da je mogu nacrtati. Tri čoveka, jedan od njih prorok Božji, Božji glasnik, a druga dva, čovek i žena koji žive jednim vrlo grešnim životom. Pavle u zatvoru čeka suđenje, a ovo dvoje želi novo uzbuđenje, nešto što će ih razveseliti, nešto što će ih zabaviti. Oni žive u grehu, vreme teško visi nad njima. Troše svoj novac na ono što hleb nije i svoju snagu na ono što ih ne zadovoljava, te poput čoveka o kojemu smo čitali da žudi za nekim novim zadovoljstvom i nudi nagradu svakome ko će mu doneti nešto novo, i ovo dvoje želi nešto što će ih uzbuditi i na šta će utrošiti svoje vreme. I tako šalju po proroka Božjeg da ih zabavi. Stih pre ovoga govori: "...i dozva Pavla da čuje od njega veru u Hrista Isusa."
Da bi se propovedalo jednom ili dvojici, potrebna je hrabrost. Postoje i oni koji mogu propovedati velikom mnoštvu. Čovek sa objavom krsta odlazi propovedati dvojici; on vidi da malo dete može postati nacija. Kad imamo pravi duh, vidimo u jednoj osobi ono radi čega joj je vredno propovedati. Ako ste poslani propovedati istinu, morate izneti čitavu poruku Božju. Hrabrost je propovedati čoveku koji sedi na visokom položaju, kad je u vašoj blizini, kad je u svojoj vlastitoj kući, a vi sedite za njegovim stolom u njegovoj vlastitoj sobi licem u lice.
Evo slike. Sede Drusila i Filiks, a Pavle stoji, možda u lancima, u lancima koji govore da trpi radi Hrista. Pavle nikada nije imao bolju priliku stvoriti prijatelja koji bi mu mogao pomoći kad dođe do suđenja. Njegovi neprijatelji nisu prisutni; njegovi su optužitelji odsutni. Oni koji su žedni njegove krvi nisu na tom mirnom i tihom susretu ove trojice. Da podilazi Filiksu, da ga hvali umesto kudi, da mu se ulizuje, da odlučuje zadobiti ovoga čoveka pod svaku cenu, imao bi prijatelja na sudu kada dođe dan njegova suđenja.
Ali poslušajte, Pavle nije bio čovek takvog kova. On je mogao trpeti i mogao je umreti, ali nije mogao grešiti niti ulepšavati. Njegova je poruka gorela u njegovoj duši, a bila je: "Ovako govori Gospod." Čini se da on preuzima čitavu stvar u svoje ruke, jer shvata da je ovo njegova jedina prilika da se lično, oštro i prodorno pozabavi ovim grešnikom pred sobom kao i onim koji sedi uz njega. I tako izlaže o krstu?
Ne, ne započinje sa krstom. Sa prolivenom krvi? Ne, ne započinje sa time. Propoveda li iz ovoga teksta: "Bog je tako ljubio svet da je dao svoga jedinorodnog Sina?" Ne započinje ni sa tim. Da li on kaže: "Onaj koji veruje u Sina biće spasen?" Ne. On izlaže o pravednosti i govori o Božjoj svetosti. Govori o Božjoj ljubavi prema pravednosti i svetosti, kao i daje Njegova namera podići ljude u višu sferu. Govori o Božjoj mržnji prema grehu te pokazuje da je greh greh. On ne opravdava greh; želi da Filiks vidi i oseti strahovitost svoga vlastitog greha. Govori o ispravnosti, sličnosti sa Bogom, čistoći. Dovodi ga da se suoči sa plamtećim svetlom i žarkom prisutnošću Božje čistoće - Svetosti. Govori o pravednosti. Ne mislim da se ta strana ove istine u ovim danima naglašava kao što bi trebala. Danas toliko propovedamo o ljubavi Božjoj da je ljudima muka od ljubavi. Poznata vam je ljubav Božja, no ono što je vama potrebno reći i što vam ja mislim reći pre nego završim jeste da Bog danas mrzi greh kao što ga je mrzio i kad je Hrist radi njega visio na krstu i da ne gleda na greh ni sa najmanjim stepenom tolerancije.
Čoveku koji nije bio pravedan izlagao je o pravednosti. Govorio je o samouzdržanju o čistoći čoveku koji nije bio čist, čoveku čija je strast podivljala. Ovaj je čovek bio raskalašen. Njegovo je celo biće bilo u stanju nereda; bio je buntovnik.
Pavle je izlagao o pravednosti i o sudu, a kao što sam ranije pokušao izneti, vera koja da je čast Bogu ona je koja čini ispravno, hoda pravo, nosi neprestano svedočanstvo očišćavajuće sile dragocene krvi. To nisu sastanci i konvencije na koje odlazite noseći olovke da u svoje male blokove zapišete lepe male rečenice, divne male sažetke, krasne misli. To je dopustiti im da one, kada konferencija završi, kada je sastanak gotov ili kad nedelja prođe, gore u vašem životu u ponedeljak, utorak, sredu, četvrtak, petak i subotu, tri stotine šezdeset pet dana u godini, žarko i sa toplinom svetosti Gospodu.
Pravednost "Carstvo se Božje ne sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti..." U pravednosti. To znači, okrenuti se iz mraka u svetlost, od sile sotone k Bogu. To znači da zlikovac ostavlja svoju zloću u skladu sa voljom Božjom. Pravednost ne znači odlaziti u crkvu, biti kršten, sudelovati Večeri Gospodnjoj, slaviti slave. Sve će to doći na svoje mesto, ali pre svega pravednosti, ispravnost, ispravan odnos sa samim nebom, usklađen odnos sa Bogom, stavljanje mene na moje pravo mesto u odnosu s Bogom i Boga na Njegovo pravo mesto u odnosu na mene i svega onoga što se tiče mene.
Ono što mi želimo jeste uklonjen greh sa prestolja, naš ja uklonjen sa prestolja, Hristu je dana čast i Hristos je proslavljen, ne samo među anđelima, ne samo među svecima koji hodaju okolo prestolja, ne samo među onima koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj, već i ovde dole u ovom gradu, u vašem domu, na vašem radnom mestu, na poslu. Ispravnost i pravednost u vašoj meri, pravednost na vašim vagama i merilima, pravednost u vašim poreskim knjigama; voditi vaše poreske knjige sa jednakim verskim osećajem i žarom kao što zauzimate svoje mesto u nedelju, u crkvi, i uzimate čašu Večere Gospodnje to je ono što Jevanđelje znači.
Kažem vam, ovo je silno jevanđelje; ono je dalekosežno. Ono je nepoštedno gde je greh. "Govorio je o pravednosti, uzdržanju i budućem sudu" o sudu; ne zaboravite, sud ovde i sud onde. Ne zaboravite da je "Bog odredio dan kada će pravedno suditi celom svetu." Ne zaboravite da postoji veliko belo prestolje i da ćemo svi morati stati pred njega. Ne zaboravite da ćemo stati takvi kakvi smo, a ne kakvi bismo trebali biti, i da ćemo morati dati račun za svoja dela učinjena u telu. I ne zaboravite da to neće biti nepravedan sud; biće to pravedan sud na kojem će suditi sam Bog i On će platiti svakome prema njegovim delima.
O, slušati ovoga propovednika, čuti Pavla dok gorljivo i žarko izlaže teška pitanja i govori o pravednosti i sudu! O, videti njegovim očima telo! Gledati u uspravan lik i u uperen prst dok podiže ruku koliko samo visoko može i pokazuje na veliko belo prestolje dok lanci zveckaju! O, videti ga kako gromko iznosi istinu tom čoveku dotičući njegovu savest i njegov um dok ne zadrhti i dok se stolica na kojem sedi ne zatrese, tako da kaže: "Stani! To je sve, Pavle. Znam da je to istina, čuo sam koliko mogu shvatiti; dobio sam koliko mogu nositi; znam da je to to. Vrati se u tamnicu. Sada nije zgodno. Sve to znam, sve to osećam; znam što trebam učiniti. Moja duša, moja savest, moj bolji", moj prosvetljen um, sve to Bog Duh, tvoja reč i tvoja nazočnost i ovi lanci koji zveckaju govore mi što trebam biti i što trebam učiniti, ali sad nije zgodno. Kad bude zgodno, poslaću po tebe."
Možete li čuti Pavla kako odlazi hodnicima? Možete li čuti zveckanje njegovih lanaca? Ne čujete li tresak vratima koja su ovoga starog sveca, slavnog starog Pavla zatvorila radi Hrista u tamnicu? Poslušajte. Tresak tih vrata i jeka drugih vrata koja su se zauvek zatvorila za onu dvojicu, kada je Pavlu bilo rečeno da sad ide. Kad je on otišao, i njihova povoljna prilika (spasenja) je otišla sa njime. O, kako smo mogli drugačiju priču čitati! Kako je mogla blagoslovljeno završiti! Kako je trijumfalan mogao biti njen kraj! Ali je čovek prigrlio svoj greh i nije se predao.
Zašto Filiks nije postao hrišćanin? Mogao je postati apostol, mogao je postati jevanđelist, mogao je napisati neku poslanicu. Da bi to učinio, morao bi biti svet. Mogao je ostaviti poruku koja bi blagoslovila svet, mogao je doneti odluku koja bi nadahnjivala za sva vremena. Ali je on otišao drugim putem. Odlučio se protiv Pavla i Pavlova Hrista. A sigurno je da ako je ijedan čovek na ovoj zemlji ikada imao priliku za spasenje, Filiks ju je imao. Svet nije bio prisutan; ispred njega je bio veliki zadobivač duša; niko im nije mogao smetati, niko nije mogao doći između njih. Pred njim nije stajao niko drugi osim Pavla, i njegovog Gospoda i plana spasenja. Iznad njih bila su otvorena nebesa; svetlo je silazilo na njega i Bog je govorio kroz svoga sveca; sigurno nikada ni jedan čovek nije imao bolju priliku za večni život od Filiksa.
Sigurno je, da ni ti nećeš moći jednoga dana pogledati Bogu u oči i reći: "Postao bi vernik da sam imao samo priliku." Nećete to moći reći, jer ste imali ovaj blagoslovljeni trenutak kad ste se mogli predati Bogu. Ako nikada niste imali priliku, sada je imate; ako nikada niste imali nikoga da vam govori te stvari, sada imate. Nećete se moći braniti pred velikim belim prestoljem da nikada niste imali priliku. Filiks neće moći. Sigurno je da nikada nijedan čovek nije imao boljega propovednika od Pavla, kneza nad propovednicima. Niko nije mogao prezirati Pavla. Niko nije bio opremljeniji od njega. On se nije bojao čoveka na prestolju niti je prezirao čoveka u bedi. Pavle, slavni stari Pavle, rekao je za sebe: "... ne želim išta drugo znati, osim Isusa Hrista, i to razapetoga."
Pavle nije propovedao razvodnjeno Jevanđelje. Pavle nije propovedao vodeno i mlečno jevanđelje. Bila je to čista, nepromenjena, živa poruka bez primesa. Ne budete li pred belim prestoljem imali na sebi belu haljinu, sigurno nećete moći reći: "Dakle, da sam samo čuo to čisto Jevanđelje, spasio bih se!" Nećete to moći reći, jer ste ga čuli sa propovedaonice, čuli ste ga sa usana svojih vlastitih propovednika, slušali ste ga dok od slušanja niste zaspali. Tokom trajanja slušanja, otvrdnuli ste. Jer ovo silno Jevanđelje ono što ne omekša i ne rastali, stvrdne. Ono je ukus života ili ukus smrti. Poznato vam je to. I vi jednako verno slušate Jevanđelje kao što ga je Pavle propovedao.
Ovaj je čovek mogao biti spašen, jer je bio osvedočen. Osećao je i više nego što je hteo. Drhtao je. No upamtite, on je drhtao, ali ne i žena (Drusila). Šokantno. Često sam video dvojicu kako sede pred istom propovedi; video sam da jedan drhti, trese se i plače pod silom Reči Božje, a video sam i drugoga koji je bio buntovan i tvrd; video sam da jedan želi doći, a video sam i da ga drugi vuče natrag. Kad se neka žena odluči protiv Hrista, ona to i učini. Nisam uzalud jevanđelist četvrt veka; otkrio sam da kad žena dođe Hristu, ona mu dođe potpuno.
Verujem da bi ovaj čovek bio spašen, o da, znam da bi, da nije bilo te žene. Filiks je drhtao, ali ne i ona. Bio je osvedočen i probuđen; znao je i zabrinuo se; reč je delovala na njega.
Zar nije tako i sa vama? Nije li vaša savest, sestro moja, brate moj, u ovom trenutku dotaknuta? Ne osećate li svoj greh; ne vidite li nešto od njegove pokvarenosti; ne shvatate li njegovu silu prokletstva; ne vidite li kako vas on kvari, kako vam otima nešto od vaše ljudskosti; ne vidite li kako vam je život zagorčan; ne vidite li kako vas on odvodi od Boga i ispravnosti? Ne vidite li? Znam da vidite. To Duh radi na vama. Vaša vam savest i vaš sud donose svedočanstvo. Ne vidite li da možete biti tako osvedočeni da drhtite, a ipak zastati i odbiti učiniti odlučan korak? Zašto se ne predate? Želim vam postavljati to pitanje dok ne dobijem odgovor. Zašto se Filiks nije predao?
Ako je čuo Jevanđelje sa usana toga vernog čoveka i osetio njegovu snažnu važnost, ako mu je bila ponuđena ova veličanstvena prilika u kojoj je mogao sagraditi prestolje, zašto je izabrao tamnicu? Ako je dobio priliku kada je mogao učiniti da se hvalospev začuje oko prestolja, zašto je iskovao lance? Ako je dobio priliku kad je mogao uresiti Emanuelovo čelo, zašto je u ime svega što je dobro otpuzao u prašinu i omogućio paklu da prođe preko njega svojim kolima i smrvi ga u prah? Zašto?
Ne vidite li učinke prokletstva, učinke zavaravanja, učinke uništenja koje donosi greh? Razlog je dan u jednoj reči greh, njegov vlastiti greh. Uz njega je sedila žena drugog čoveka sa kojom je živeo. Jeste li iznenađeni zašto je Pavle govorio o pravednosti? Kako bi mogao govoriti o nečem drugom? Bi li se Bog mogao smešiti na to? Govorio je o pravednosti. Filiks je znao da će ta žena, ako postane hrišćanin, morati poći kući svome mužu; u svakom slučaju, moraće otići od njega. Znao je to i pogledao u nju, a u tom je pogledu izgubio svoju dušu. Rekao je: "Ne, sad nije zgodno. Kad bude, pozvaću po tebe". Ali nikada nije; nikada nije imao drugu priliku.
I Samson je izgubio svoju snagu kroz ženu. I Herodova je kći "otplesala" Heroda u pakao. A Drusila je bila lanac koji je svezao ovoga čoveka tada i za svu večnost.
A što vas veže? Šta vas drži okovanima? Šta drži vaše srce i vaš život? Šta vas drži u svome zagrljaju? Šta je to? Vi znate. Vi znate. Ko je to? Vi znate i Bog zna. Istina će jednoga dana izaći na videlo. Istina će izaći, jer svaki čovek ima neki određeni greh. Možda to nije požuda za nekom ženom, ali može biti požuda za zlatom, može biti požuda za pićem, može biti glad u nekom drugom obliku, može biti ambicija koja je jednako prokleta. Šta je to? Svaka žena ima svoj vlastiti greh. Možda to nije požuda za muškarcem, ali je požuda neke druge vrste, a postoje i žene koje će prodati svoju dušu i dušu svoje dece za odeću i bižuteriju. Neka vas Bog spasi. Poslušajte, radi se o izboru između greha i svetosti. To je ogroman odabir, ali ne postoje dve mogućnosti pogledu toga ako na to gledate mudro i pametno. Radi se o izboru između niskoga i visokoga, zemaljskoga i nebeskoga, ovoga vremena i večnosti, propadljivoga i nepropadljivog, lažnoga sjaja i stvarnoga zlata, prolaznoga trenutka i neba koje čeka one koji će poslušati.
Muškarci i žene, sinovi i kćeri Gospoda Svevišnjeg, iskoristite ovu priliku. Nemojte sebi mešati gorko piće, nemojte prkositi svojim večnim interesima. Nemojte se boriti protiv Boga. Ne grlite svoj greh. Ne ludujte. Bog vas želi spasiti i On će vas spasiti. On bi spasio i ovoga čoveka da je došao, ali nije, a s obzirom da nije, Bog nije mogao učiniti ništa. "Ali vi nećete da dođete k meni da primite život." "Koliko puta htedoh skupiti tvoju djecu... pod krila, ali vi ne htedoste!"
Nije to Božja greška. Ako neki čovek ode u pakao što god pakao značio, molim se da to nikada ne otkrijete ako neki čovek ode tamo, to je zato, jer nije prihvatio lek Božji. Ne možete optužiti Boga za svoju propast; optužiti morate svoju vlastitu volju, jer je odabrala zlo u vašem vlastitom pokvarenom, buntovničkom životu koji je obeščašćivao i mrzio Boga i odbacio Hrista; optužiti morate samoga sebe. Ne mogu bez protesta slušati kako neko loše govori o mome Gospodu. Neki od vas kažete: "Misliš li da bi Bog ljubavi poslao čoveka u pakao?" Ne šalje ga Bog u pakao; on se sam šalje. Ne ideš u pakao, jer si grešnik, već zato što odbijaš preći most koji je Bog sagradio i omogućio ti da pređeš na drugu stranu. Odbijaš Božju milost, odbijaš put spasenja. Bog te želi spasiti od tvoga greha i to sada ako se predaš. Hoćeš li predati svoj greh? Ne očekuj da ja imenujem tvoj greh! Da ga znam, držao bih ga pred tvojim očima dok ga ne omrzneš, dok ti se ne ogadi; suočio bih te sa njime; držao bih ga pred tobom dok ne pobegneš od njega; da je to u mojoj moći, učinio bih da gledaš svoj vlastiti greh dok se potpuno ne predaš Isusu Hristu.
Brate moj, sestro moja, dopusti da ovo bude trenutak tvoga stvarnog predanja kad ćeš se okrenuti od zle stvari, stvari koju Bog mrzi u tvome životu, stvari koja te čini onim što jesi, stvari koja te iz dana u dan uništava. Okreni se od nje, okreni se sada i čućeš ga dok posrćući i nesigurno dolaziš ako dolaziš, ako dolaziš od greha, ako je to bezrezervno predanje Bogu tvoga srca i tvoga života, čitavoga tvog bića, apsolutno, potpuno, ako je to stvarno predanje čućeš ga kako ti govori: "Tvoji su gresi oprošteni." A ako su tvoje uši malo oštrije, onda ćeš čuti i anđele kako pevaju: "Mrtav je oživeo, izgubljen je pronađen."
