Vodič dobrog studiranja Pisma
- Lično traganje za pouzdanom biblijskom istinom...
Možemo li da znamo šta je istina? Gde da je nađemo? Da li možemo da je shvatimo logikom? Postoji li neki konačni autoritet? Postoji li nešto što može da u potpunosti vodi naš život, naš svet? Ima li naš život smisao? Zašto smo ovde? A kuda to idemo? Ovakva i slična pitanja postavlja samo čovek-razumno biće-od samih svojih početaka (Prop. 1:13-18; Prop. 3:9-11).
Dobro se sećam svoje potrage za ključnim osloncem života. Bio sam mlad kada sam poverovao u Hrista, uglavnom na osnovu jakih primera nekih iz moje porodice. Ali, kako sam rastao, rasla su i moja pitanja. Kulturni i verski klišei mi nisu donosili odgovore. Bilo je to vreme zbunjenosti, vreme traganja i htenja, vreme kada sam živo osećao beznađe sveta u kojem sam živeo.
Mnogi su tvrdili da imaju odgovore na moja pitanja. Ali, brzo sam uviđao da se oni zasnivaju na (1) ličnom stavu, (2) drevnim mitovima, (3) ličnim iskustvima ili (4) psihološkim projekcijama. A meni je trebao dokaz, više činjenica i oslonca za pogled na svet, nepokolebljivi centar i smisao života.
I sve to sam pronašao proučavajući Sveto pismo. U njemu sam tragao za pouzdanim dokazima. I pronašao sam ih. Pronašao sam (1) da arheologija dokazuje istorijsku pouzdanost Pisma; (2) pouzdanost proroštava Starog zaveta; (3) jedinstvo biblijske poruke usprkos 16 vekova nastajanja teskta; (4) lična svedočenja ljudi koji su tvrdili da su im životi suštinski promenjeni Biblijom. Zato je hrišćanstvo - kao jedinstven sistem verovanja i delovanja - kadro da se bori sa složenim pitanjima ljudskog života. I tu nije reč samo o racionalnom okviru, već i o praktičnoj dokazljivosti biblijske vere, upotrebljivosti koja mi je donela unutrašnju radost i životnu ravnotežu.
U Hristu sam našao taj preko potrebni epicentar života. I to u onom Hristu koga objavljuje Pismo. Bio je to snažan i emotivan doživljaj. Pa opet, živo se sećam šoka, kada sam shvatio kako se na jednu te istu reč može gledati različito, čak i u krugu istih crkava i tumača. Tako je dokaz da je Biblija tačna i pouzdanja vredna postao ne cilj i kraj mog traganja, već jedan veliki početak. Pa, kako da raspoznajem šta je šta, u areni sukobljenih tumača i tumačenja?
Ovo pitanje je postalo moja životna strast i poziv. U prvom redu sam znao da mi je vera u Hrista (1) donela mir i radost. Jer, moj um je vapio za čvrstim tlom istine u živom blatu močvare post-modernističke kulture. (2) Dobio sam vodstvo kroz dogmatsku sigurnost sukobljenih svetskih religijskih sistema. (3) Dobio sam lek protiv denominacijske bahatosti. Kada sam se upustio u potragu za sigurnim razumevanjem drevnih biblijskih tekstova, zapanjio sam se nad sopstvenom kulturnom, crkvenom, ličnom i istorijskom ostrašćenošću. Do tada sam čitao Bibliju tek toliko da utvrdim svoja ubeđenja. Božja Reč mi je služila da napadnem neistomišljenike i da tako utvrdim sve slabosti i manjkavosti. O, bilo je bolno suočiti se sa svim tim!
Iako sam znao da ne mogu postati sasvim objektivan, postao sam mnogo bolji čitalac Svetog pisma. Počeo sam da uočavam svoje sklonosti i da ih proučavam. Još nisam sasvim ovladao njima, nisam se oslobodio svoje pristrasnosti. Stvarno, tumači Biblije su njeni najgori čitaoci!
Evo nekoliko načela koja će, verujem, biti i vama vredna u ovom priručniku o tumačenju Božje reči.
I. Načela
A. Verujem da je Sveto pismo u celosti nadahnuto Božje samootkrivenje. Zato svako njegovo tumačenje treba da bude u skladu sa prvobitnim namerama njegovog božanskog autora - Duha - i čoveka pisca, u njegovim istorijskim posebnostima.
B. Verujem da je Pismo pisano za obične ljude i za svakog čoveka ponaosob! Bog se prilagodio čoveku i progovorio mu jasno i glasno u određenim istorijskim i kulturnim okolnostima. Bog nam nije sakrio istinu, štaviše, on nam ju je objavio i želi da je razumemo. Zato te istine treba tumačiti u svetlu ondašnjih zbivanja, a ne spram naših aršina. Biblija ne srne da kazuje nama danas nešto što nikada ranije nije, a posebno ne ono što njeni izvorni primaoci nisu čuli. Njena poruka je shvatljiva i prihvatljiva i najprosečnijoj osobi jer je pisana razumljivim jezikom svakodnevice.
C. Verujem da Pismo ima jedinstvenu poruku i svrhu. Biblija ne protivureči sebi, iako ima teške izjave i naizgled paradoksalne odeljke. No, upravo zato je Biblija sama sebi najbolji tumač.
D. Verujem da svaki svetopisamski odeljak izvorno (uključujući i proroštva) ima samo jedno značenje, onako kako je to autor zamislio. I premda nikada ne možemo sasvim da budemo sigurni u piščeve namere, postoje sigurne vodilje u tom smeru:
1. Žanr, literalna vrsta kojom je tekst napisan.
2. Istorijske okolnosti i/ili neke posebnosti koje su dovele do pisanja nekog teksta.
3. Književni kontekst ćele biblijske knjige, kao i određenog odeljka te knjige.
4. Tekstualna skica neke celine, nekog odeljka u odnosu na celu knjigu.
5. Gramatičke posebnosti kojima se prenosi neka poruka.
6. Posebno izabrane reči i pojmovi koji prenose poruku.
7. Uporedni/paralelni odeljci.
Ovih sedam pristupa čine tumačenje određenog teksta. Ali, pre nego li ih detaljnije objasnim - kao praktične korake dobrog studiranja Pisma - dozvolite mi da vas podsetim na loše metode koje svakako treba izbeći. Zbog njih nastaju zabune i sukobi u različitom tumačenju.
II. Pogrešni metodi tumačenja
A. Ne uzimanje u obzir književnog konteksta biblijskih knjiga. Kod ovog pristupa se svaka reč i izjava Pisma koriste kao samostojeći apsoluti, bez obzira na to šta je pisac hteo njima stvarno da kaže. U teologiji se ovako nakaradno tumačenje zove "proof-texting" - kada svoj stav podupireš Pismom.
B. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i oslanjanje na nerealne, manjkave podatke i izvore koji nemaju ništa sa tekstom.
C. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i baratanje istim kao daje reč o jutrašnjim novinama napisanim isključivo za nas danas.
D. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta nametanjem simbolizma. Tada tekst dobija filozofsko-teološka značenja potpuno drugačija od onih koja su čuli njegovi prvi čitaoci i slušaoci.
E. Ne uzimanje u obzir izvorno značenje teksta kroz brutalno nametanje krutih doktrina, omiljenih dogmi ili savremenih trendova koji nemaju veze sa izvornim piščevim motivima. To se najčešće dešava kod nametanja pristupa čitanja - Šta ovaj tekst znači za mene? Tako čitalac postaje isključiva mera tumačenja.
U pisanoj ljudskoj komunikaciji srećemo barem tri stvari:
Do skora su se svi načini čitanja usredsređivali oko ova tri elementa. Ali, kada je reč o Bibliji i njenoj jedinstvenoj nadahnutosti, treba dodati sledeće:
Tok tumačenja traži sve ove elemente. Moj pristup u ovom priručniku daje naglasak na autora i izvorni tekst. Činim to svesno, upravo zbog gore navedenih zloupotreba: (1) produhovljavanja teksta i (2) "Šta-ovaj-tekst-znači-za-mene" čerečenja teksta. Zloupotrebe se mogu pojaviti na svim nivoima tumačenja. Zato uvek treba proveravati svoje motive, predubeđenja, uhodane pristupe tekstu, izraženu potrebu za primenom. Ali, kako biti oprezan ako nema granica, nema pravila u tumačenju? Samo autorstvo nekog teksta i njegova struktura nam pružaju sigurne vodilje pouzdanog tumačenja.
Dakle, kako u svetlu navedenih loših pristupa možemo pouzdano i dosledno tačno čitati i tumačiti Pismo?
III. Neki od načina dobrog čitanja Pisma
Ovde ne želim da govorim o posebnim načinima tumačenja pojedinih žanrova, tj. književnih vrsta. Reč je o opštim hermeneutičkim principima - principima tumačenja koji važe za sve nadahnute tekstove. U ovom domenu preporučujem odlično štivo Gordona Fija, "How to read The Bible For All Its Worth", u izdanju kuće Zondervan. Pravila koja ću ovde isticati su upravo ona po kojima čitalac kao tumač dozvoljava da mu sam Duh rasvetli tekst. Dakle, i Duh i tekst i čitalac čine jedno. Stalo mi je do toga da pomognem tumačima da ne zavise isključivo od drugih, velikih i poznatih tumača. Možda znate izreku -"Biblija baca mnogo svetla na komentare"! Ne želim ovim da omalovažim veliki doprinos mnogih komentara, već da im odredim primereno mesto i upotrebu.
Moramo biti sigurni da naše tumačenje stvarno proizilazi iz teksta. Evo šta nam daje putokaz u tom smeru:
1. Pisac teksta.
a) Istorijske okolnosti.
b) Književni kontekst.
2. Piščev izbor:
a) Gramatičke strukture teksta - sintakse.
b) Savremena upotreba pojedinih reči.
c) Žanr/književna vrsta.
3. Naše razumevanje.
a) Odgovarajućih uporednih tekstova U svakoj fazi tumačenja moramo se ravnati po ovim pravilima. Jer, Sveto pismo je naše jedino merilo verovanja i delovanja. Nažalost - rekoh već ranije - hrišćani se ne slažu oko učenja Božje reči. I to je poražavajuće: tvrdimo daje u celini nadahnuto Bogom, a onda se delimo oko toga šta nam i kako kazuje!
Postoje četiri faze, četiri koraka studiranju Pisma:
A. Prva faza
1. Određenu biblijsku knjigu čitajte iz više prevoda, posebno onih koji potiču iz različitih prevodilačkih škola.
a) Doslovni, tj. od-reči-do-reči prevodi.
b) Dinamični prevodi.
c) Slobodni - parafrazirani prevodi.
2. Uočite glavni razlog pisanja, definišite temu.
3. Prepoznajte (ukoliko se to može) literarno jedinstvo teksta. Naime, koje rečenice i poglavlja iskazuju centralnu misao, temu.
4. Prepoznajte preovlađujući žanr:
a) U Starom zavetu:
(1) Jevrejsku naraciju, priču.
(2) Jevrejsku poeziju (Psalmi, mudrosni spisi).
(3) Jevrejska proroštva (proza i poezija).
(4) Zakon.
b) u Novom zavetu:
(1) Naracija, priča (Evanđelja, Dela).
(2) Poređenja, Evanđelja.
(3) Pisma, tj. poslanice.
(4) Apokaliptični spisi.
B. Druga faza
1. Pročitajte iznova celu knjigu, ponovo izdvojite glavne teme i likove
2. Skicirajte glavne teme i iskažite ih kratkim i sadržajnim rečenicama
3. Uporedite to do čega ste došli sa svrhom čitavog svog tumačenja.
C. Treća faza
1. Još jednom pročitajte celu knjigu, ali ovoga puta jasno uočite istorijski kontekst i posebnosti koje su dovele do pisanja.
2. Nabrojte sve istorijske činjenice iz teksta:
a) Pisac.
b) Vreme pisanja.
c) Primaoci.
d) Razlozi pisanja.
e) Kulturne posebnosti i njihov odnos spram svrhe pisanja.
f) Podaci o tada poznatim istorijskim ličnostima i događajima.
3. Skicirajte odeljak koji proučavate. Uvek pazite da se iz njega jasno vidi literalno jedinstvo odeljka. Samo tako moći ćete da pratite izvorni piščev naum i tok misli teksta.
4. Proverite istorijske odrednice pomoću odgovarajućih priručnika.
D. Četvrta faza
1. Čitajte odeljak u različitim prevodima:
a) Doslovni, tj. od-reči-do-reči prevodi.
b) Dinamični prevodi.
c) Slobodni - parafrazirani prevodi.
2. Istražite jezičku, tj. gramatičku strukturu:
a) Da li tekst ima izraze koji se ponavljaju (Ef. 1:6, Ef. 1:12-13).
b) ponavljaju li se gramatički oblici (Rim. 8:31).
c) Da li ima u tekstu misaonih kontrasta.
3. Uočite sledeće pojmove:
a) Posebne termine.
b) Neuobičajene pojmove.
c) Važne gramatičke oblike.
d) Posebno teške reči, pojmove, rečenice.
4. Potražite odgovarajuće uporedne odeljke.
a) Prepoznajte koji tekst najjasnije govori o temi koju proučavate.
(1) Konsultujte knjige sistematske teologije.
(2) Upotrebite prevode Pisma sa uporednim stihovima.
(3) Upotrebite konkordancu.
b) Istražite da li postoji tekst, odeljak, stih koji možda stoji u potpunoj suprotnosti sa temom vašeg tumačenja. Mnoge biblijske istine imaju svoju tzv. paradoksalnu stranu. I zato mnoge denominacije imaju silne probleme kada se podupiru polovičnim stihovima. Pošto je čitavo Pismo Bogo-nadahnuto valja težiti ravnoteži u tumačenju.
c) Potražite slične izjave u samoj knjizi ili odeljku koji proučavate, u tekstovima istog autora istog žanra. Biblija je sama sebi najbolji tumač jer ju je nadahnuo sam Bog.
5. Upotrebite pomoćnu literaturu kod provere istorijskih odrednica ili nekih drugih vremenskih posebnosti:
a) Studijske Biblije.
b) Biblijske enciklopedije, rečnike, priručnike.
c) Uvode u biblijske knjige.
d) Biblijske komentare (u ovom koraku premeravamo svoja otkrića spram proverenih dostignuća na polju tumačenja).
Dakle, to četiri faze, ili četiri osnovna koraka u studiranju Svetog Pisma.
IV. Primena tumačenja Svetog pisma
Kada uradimo sve što je potrebno da bismo razumeli biblijski tekst u njegovom izvornom značenju, tek tada treba da ga primenimo u svom životu, u našoj kulturi. Zato vidim biblijski autoritet kao ispravno shvatanje staje nadahnuti pisac rekao tada, u svoje vreme, i šta ta poruka znači sada, u naše vreme.
Primena uvek mora da sledi pravilno tumačenje. Nemoguće je pravilno primeniti svetopisamska učenja danas ako ne znamo šta su značila tada. Božja reč ne srne da govori nama danas ono što nikome nikada nije govorila.
U tome nas vodi pravilno skicirani odeljak (faza 3). Primena treba da sledi upravo odatle, a ne sa nivoa analize reči. Jer, pojedine reči imaju svoje značenje samo u celini, u kontekstu. Isto važi i za rečenice. Samo je autor teksta onaj koji je božanski nadahnut. Mi ga sledimo jedino po prosvetljenju tog istog Duha. A to je iluminacija a ne inspiracija. Zato na izraze poput - "Tako kaže Gospod" - imaju pravo samo biblijski pisci.
Dakle, primena se tiče sveobuhvatne poruke tumačenog teksta, s obzirom na njegovo - rekli smo - literalno jedinstvo i razvoj ukupne misli nekog odeljka.
V. Duhovna strana tumačenja
Sve do sada sam govorio o logičkom i tekstualnom procesu koji spada u tumačenje i primenu. Ali, u duhovnom smislu sledeće stvari su mi bile dragocene:
A. Moli se za pomoć Svetog Duha (1. Kor. 1:26 do 1. Kor. 2:16).
B. Moli se za oproštenje i očišćenje od greha kojih si svestan (1. Jn. 1:9).
C. Moli se za veću želju za bogo-poznanjem (Ps. 19:7-14; Ps. 42:1).
D. Primeni odmah sve što si otkrio u svom proučavanju.
E. Ostani ponizan i voljan da učiš.
Nije nimalo lako održati ravnotežu između logičkog procesa tumačenja i duhovnog vodstva Svetog Duha. Meni su sledeće reči pomogle u ovome:
A. "Izvrtanje Pisma", od autora Džemsa Sajera:
"Prosvetljenje je nešto što pripada svakoj osobi Božjeg naroda, a ne samo nekakvoj duhovnoj eliti. Crkva ne poznaje povlašćenu višu kastu, nema tzv. "iluminate", genijalce kojima pripada sve znanje. Duh je taj koji suvereno deli darove mudrosti, znanja i duhovnog razlikovanja. On ne daje grupici nadarenih ekskluzivno pravo da tumače njegovu Reč. Svaki vernik može i treba da se poučava, da prosuđuje i razlikuje biblijska učenja koja stoje i iznad onih koji su posebno nadareni za službu tumačenja. Sažeto rečeno, kroz celu ovu knjigu sam želeo da istaknem -Biblija je Božje istinito otkrivenje ćelom čovečanstvu. Ona je krajnji autoritet u svemu o čemu govorimo, ali nije neka misterija koju ne bi mogli da razumeju ljudi svih kultura", (str. 17-18)
B. U delu "Protestantsko tumačenje Pisma", na str. 75, Bernard Ram ovako citira čuvenog Kjerkegora:
"Prema Kjerkegoru važno je leksički, gramatički i istorijski tumačiti Pismo. Ali, to nije prevashodno najvažniji oblik njegovog čitanja. Čitati Pismo kao Božju reč znači čitati ga sa ustreptalošću i iščekivanjem, živo razgovarajući sa Bogom. Čitati ga stručno i naučno, egzegetski i akademski još ne mora da znači da ga čitamo kao poruku od Boga. Ko ga čita kao ljubavno Božje pismo, taj će u njemu stvarno pronaći Božju reč."
C. Autor Rouli u delu "Značaj Biblije", na str. 19 piše:
"Nijedno intelektualno razumevanje Biblije, ma kako potpuno ne iscrpljuje njeno bogatstvo. Svaki uvid doprinosi potpunijem razumevanju. Ali, najvažnije je kretati se ka duhovnim vrednostima. Samo duhovno blago čini ovu knjigu razumljivom. Često nam baš to duhovno razumevanje treba više od umnog. Duhovna stvarnost se prepoznaje na duhovan način. Zato svakom učeniku Reči i svakom tumaču treba duhovna prijemljivost, žar traganja za Bogom i bogatstvima njegove Knjige, ukoliko više ponire u učeno studiranje."
